Project Description

Ne plašim se starenja. Čini mi se da pravi život za mene tek dolazi. Čini
mi se da sam živela po nekom šablonu, po nekom uverenju, o tome kako
treba i šta treba. Rodiš se, živiš, ideš na posao i odeš na onaj svet. Čini
mi se da je sve podređeno tome da završiš školu i da se zaposliš. I da se
udaš. I da imaš decu.

Kod mene je imperativ bilo ZNANJE. Samo ti Laro uči, sve ostalo će doći
samo. Znanje je najvažnija stvar. To je najskuplje. Govorili su mi. I ja sam
učila. I učila. Nije da mene nije interesovalo to što sam učila, ali složićete
se da ima tu puuuuuno besmislenih stvari. Ali sam ipak i to učila. Ma
sve sam učila. To da je znanje najveće bogatstvo usadilo se u svaku moju
ćeliju. Ako znaš, ti si sve. Ako ne znaš, ti si niko i ništa. Znanje je u mojoj
porodici bilo osnov, prvo preživljavanja, a onda i života. Bez znanja si
bio doslovce mrtav.

I eto izučih ja to sve. Te sve velike škole. Najveće.
I dobih svo to znanje o kome se toliko pričalo kao o najvećem blagu.
I na kraju priče ne znam šta da vam kažem.

Sve je to lepo, znati. Kako dišeš, kako krv struji, kako nastaje bolest, kako
se ćelija razmnožava, kako nastaje plod, kako… šta sve ne. Ali se sad baš
češkam po glavi jer nisam sigurna da je sve to baš tako kako sam naučila.

Prvo ću vam reći da ja od svog tog znanja nisam nešto naročito bila
sretnija. Ne kažem da ne treba znati, služi to mnogo čemu, ali nisam bila
sretnija, eto, to sam htela da vam kažem.
Ta činjenica me je povela dalje. Da bih usrećila samu sebe, trebalo mi je
mnogo više od tog znanja.
I udala sam se, naravno. I naravno, rodila sam. I sve je to tako, sve baš
kako je naručeno. S tom razlikom što sam od ovoga poslednjeg bila
doslovce najsretnija.

Znam da vam sad zvučim kao neki robot ili štreber ali htela sam da
kažem da je od svega što sam tamo naučila, u školama, najvažnije znanje mog
života: da je sve ljubav i da energija ljubavi ili neljubavi stvara sve ovo što
sam pomenula. I da krv struji i da se ćelija razmnožava i da bolest nastane
ili prestane. Sve je to mera ljubavi i prihvatanja. Nas samih i svega onoga
što nam je majka priroda dala. Postoji sila u nama jača od svega što sam
do sada naučila, a koja se ama baš ni u jednom udžbeniku ne pominje.
A to je energija ljubavi, zahvalnosti, pripadanja i prihvatanja. To nas
ama baš nigde nisu učili sem možda na časovima književnosti, muzike
ili likovne kulture ukoliko bi se našao neki domišljati i vispreni profesor
da nam pažljivo i smerno ukaže na ovu najvažniju činjenicu.

I tako, posle hiljada i hiljada strana medicine shvatila sam da bolest nije
baš ono čemu su me učili. I da zdravlje nije ono što tamo piše. Da to od
čega sve potiče nisu masnoće, holesterol, cigare, i šta sve ne. Da je to
od čega sve potiče zapravo nedostatak ljubavi, otpor, opiranje, opiranje
onome što zapravo jesmo. Neljubav prema sebi i planeti kojom hodamo.
I da nikakva preventiva tu ne postoji sem da se ponovo zavolimo. Eto,
to je pravo znanje. Reći ćete da je to fraza i da sam dosadna, ali tako je.
Samo tako i nikako drugačije.