Da ste mi živi i zdravi!

Kada padnu sve maske, ostajemo mi. Lepi, ružni, bogati, siromašni, napeti ili opušteni, pametni ili glupi, obrazovani ili ne, sa svojim traumama, bolima, manama, slabostima, ranjivostima, najsuptilnijim osećajima, grubostima, greškama, kajanjima, ali ostajemo MI. Nema maske, nema predstava, nema cirkusa, nema komentarisanja, osuda. Goli smo. I kakvi god drugima izgledali tada ili drugi nama izgledali tada tako goli-učinili smo podvig. Najveći koji možete da zamislite. Ogolili smo se. Poiskrenili smo se. Kao dete koje je izašlo iz majčine utrobe. Za njega se ne zna i nije bitno da li je siromašno ili pametno ili uplašeno. To nije ni bitno kada se dete rodi, zar ne? Važno je da je živo i zdravo.
E tako i ja vama dragi moji želim živost i zdravost. Živost da budete bre životni. Ma životi su nam šareni. Ne onakvi kakvi se vide na slikama ili kakvim ih predstavljamo u društvu ili na poslu. Nego ono kada damo sebi dozvolu da se ogolimo, do gole kože, do srži, ma takav sam, tako mi je, ali to je bre život i ja ga obožavam zato što nije ni težak ni lak, nekada je pretežak, nekada prelak, ali ja ga volim zato što je takav, ja volim baš sebe takvu sa svim svojim slabostima. I to što sam vikala, i to što sam plakala i to što sam ridala i to kad su me povredili i to kad sam ja možda nehotice povredila, ma to je sve život, to su boje, to je sve šarenilo, nemojte gušiti te boje, nemojte ih sterilisati, nije sve belo, ma ništa nije belo, sve je i crveno i zeleno ponekad sivkasto, plavo, ljubišasto, ali to je život sačinjen od treptaja i blesaka, od eksplozija i gašenja, od tmine i zore, od mesesa i sunca, od zvezda i crnih rupa, ….i ja ga zato toliko volim.
I zato nikoga ne osudjujte, jer ne osudjujete ni dete kad se rodi, bitno je da je živo i zdravo, neka vam je bitno samo da je živo, da ste živi, da ste životni, da ste spontani, da je istinito, da je sasvim istinito, to je lepota, istina i lepota su jedno i to je život, lepota i samo lepota i kada se čini da to nije, jer dete je uvek lepo, čovek je uvek lep kad je iskren, kad je to što jeste, kao dete koje nema zadršku, koje kad voli- voli, kad grli -grli, kad plače-plače, kad vrišti-vrišti, kad ne da-ne da, kad traži- traži, kad trči, leti, to su deca, ogoljena, niko ih ne osudjuje, ne treba ih osudjuvati, ali onda počnemo, ne znam zašto, počnemo da se kamenimo, da se maskiramo..Uh, ne želim tako, budite živi i zdravi.Grlim vas