Bahove kapi
Bahove kapi iliti Bahova cvetna terapija (pun naziv) kao metoda alternativne medicine koju je na svet doneo engleski lekar, internista i bakteriolog, dr Edvard Bah, stara je više od 80 godina.
Radeći sa ljudima, došao je do zaključka da pacijenti sa sličnim crtama ličnosti, načinima emocionalnog reagovanja i raspoloženjima, imaju sklonost ka oboljevanju od sličnih bolesti.
I sam teško bolestan, ostavio je nauku i krenuo u prirodu. Posmatrajući biljke, divio se njihovoj fantastičnoj moći adaptacije na razne uslove, jer one ,,znaju kako” se nositi sa najrazličitijim stanjima i okolnostima koje nam ,,nameće” okruženje ( a mi često pristajemo na namet u svrhu ,,prilagodjavanja” , kao i potrebe da budemo prihvaćeni).
Nakon dugog proučavanja patentirao je 38 cvetnih esencija za 38 emotivnih i mentalnih stanja. Anksioznost, strah, bes, nestrpljenje, tuga, sebičnost, preosetljivost, bojažljivost, panika, nesvestica, dominacija, netolerancija, melanholija, inertnost, vrtoglavica, nesvestica, nemogućnost koncentrisanja i fokusiranja, stidljivost, nesigurnost, posesivnost, osećanje krivice, perfekcionizam, pohlepa i mnoga druga emotivna i mentalna stanja su potpuno pokrivena ovim esencijama. Na jednostavan način dovode nas u balans. Pogledajte ,,kako deluju Bahove kapi” i ,,7 grupa preparata”.
Njegova duga istraživanja dovela su ga do zaključka da fizičke bolesti nastaju kao posledica načina življenja pojedinaca koji nije u skladu sa njegovom unutrašnjom prirodom, sa njegovim pravim JA. Taj nesklad između autentičnog unutrašnjeg bića i onoga kako se osoba prikazuje, neminovno dovodi do ,,negativnih emocija”, nezadovoljstva, patnje i unutrašnjeg konflikta a na kraju i do fizičkih simptoma i bolesti.
Kako izgleda Bahova cvetna terapija? Nakon konsultacije od sat vremena, terapeut Vam prepisuje i pravi odgovarajuću kombinaciju preparata, koja je samo Vaša kombinacija. Kombinacija se pravi u upotrebnoj flašici od 30 ml i pije se uvek po 4 kapi na ili ispod jezika, najmanje 4 puta na dan, ukoliko se sa terapeutom ne dogovorite drugačije. Učinak ne povećava broj kapi koje nakapate, nego dinamika uzimanja, koja je obično 4-8 puta na dan.
U urgentnim stanjima je drugačije doziranje i prilagodjava se situaciji, ali opet samo po dinamici uzimanja, obično na 1-2 minuta do smirivanja simptoma. Kombinacije preparata su potpuno individualne i nastaju isključivo na osnovu podataka koje dobijamo od klijenta nakon ciljane konsultacije. Broj preparata u upotrebnoj flašici moze biti različit jer stavljamo onoliko preparata koliko je potrebno da pokrijemo sve vidljive aspekte trenutnog stanja pacijenta. Može biti samo jedan ili maksimalno sedam različitih preparata. Konsultacije su na 2 nedelje, ali opet sve je individualno, u zavisnosti od potrebe i dogovora. Kapi se mogu ukapati u vodu, sok, supu i na taj način takodje konzumirati.
Kapi se mogu koristiti, sem oralnim putem, i spolja, nakapavanjem na usne, pulsne tačke, iza uha. Takođe, sve promene na koži mogu se tretirati stavljanjem obloga ili utrljavanjem kreme koja se pravi takodje na osnovu odgovarajuće kombinacije preparata, uz odredjenu podlogu, naravno.
Bebama se razblažena doza preparata dodaje u bočicu soka, mleka ili hranu, a mogu se dati i kašičicom. Ako beba samo sisa, onda preko majčinog mlijeka dobja potrebne preparate koje će majka uzimati.
Kapi su potpuno neškodljive, koriste se i kod beba i kod starih, kod svih vrsta bolesti, kod rekonvalescenata takodje, jer pojačavaju motivaciju, volju i poverenje, daju snagu, eliminišu umor. Takodje se koriste kao dopunska terapija u svim vrstama lečenja jer se svakako balansiranjem emocija umnogome doprinosi izlečenju.
Svaki od 38 preparata je za odredjenu bazičnu ljudsku emociju ili mentalno stanje. Mimulus, je na primer, preparat za strah od odredjene specifične stvari, pojave, bilo čega što možemo da imenujemo: strah od mraka, od kazne, od insekata, od vezivanja, od samoće, itd.
Dr Bah je napravio sistem da bude veoma jednostavan.
38 preparata je grupisano u 7 grupa:
- za strah;
- za nesigurnost;
- za preosetljivost na ideje i uticaje drugih;
- za utučenost i očaj (klonulost duhom);
- za preteranu zainteresovanost za dobrobit drugih;
- za nedovoljnu pažnju ili zainteresovanost za trenutne okolnosti;
- za usamljenost.
Zašto dolazi do nesklada izmedju našeg autentičnog bića i onoga kako zapravo živimo i ponašamo se u svakodnevnom životu? Zato što mi u svrhu prilagodjavanja na nešto, nekoga (roditelji, škola, posao, itd) da bi izbegli ,,odbacivanje” i mnoge druge situacije, zapravo sami sebe odbacimo, odbacimo svoju suštinu, odbacimo to kakvi zaista jesmo da bismo bili nešto drugo, i ,,kao” prihvaćeni. Na sebe kalemimo slojeve nečega što nije naše istinsko biće. A što nam stvara neku lažnu sliku da ćemo baš takvi biti prihvaćeni i prilagodjeni. Neku sliku koju smo još kao mali napravili o sebi. Tako smo ukapirali da ,,treba”. Eto, to bi bilo to ukratko.
Svi to imaju i svi to rade jer je to instinktivni, životinjski, nagonski proces preživljavanja u čoporu. Neko manje, neko više ali uglavnom svi. I treba preživeti u čoporu, ali ne treba izgubiti svoj identitet, autentičnu prirodu i izražavanje zato što to društvo ili porodica ili neka kultura nalaže. Ili smo mi jednostavno naučili da tako treba. Dresirali sun as.
Pravila postoje ali ako ona guše našu prirodu, treba postaviti sopstvena pravila. Pravila koja nalaže naša priroda.
A biljke po dr Bahu najbolje znaju kako se to radi u najrazličitijim okolnostima.
Imamo razum, tj um, ali ne i samo to. Imamo i našu dušu, naše iskonsko, koje obično potpuno zaboravimo u ,,nametnutim zahtevima i okolnostima”.
Tako osoba recimo koja je hipersenzibilna i podložna uticajima u suštini, na sebe navuče masku nedodirljivosti i arogancije jer joj je tako lakše da se ponaša kako ne bi bila povredjena i kako joj se niko ne bi približavao bliže nego što može da podnese, jer ne ume adekvatno da ikomunicira svoju osetljivost. I ode u krajnost. Na taj sloj obično dodje sloj straha od samoće koji se na kraju može pretvoriti u tugu i očaj i šta još sve ne. A na početku smo imali jednu hipersenzibilnu osobu koja toliko toga oseća i toliko toga može da da. Samo kad bi znala da rukuje sa tom svojom osobinom i emocijom. Pošto nije znala, dobijamo osobu koja da bi se odbranila postaje očajna.
Cilj terapeuta je da dodje do toga i da nauči osobu kako da rukuje sa onim što je rodjenjem dobila.
Ili recimo osoba koja ima potencijal za jako osećanje krivice. Da bi izbegla bol zbog tog osećanja ona postaje perfekcionista koji sve poslove obavlja i više nego dobro. To je potpuno iscrpljuje i psihički i emotivno. Ne zna da kaže ne jer zbog toga takodje ima osećanje krivice. Tako izlazi u susret ama baš svim zahtevima i postaje izrazito besna jer nema vremena za sebe i svoje potrebe. Besni umorni iscrpljeni perfekcionista.
To su ti slojevi koje dobijamo u svrhu preživljavanja, prihvatanja i prilagodjavanja.
Glavica luka. Kapima skidamo slojeve dok ne dođemo do suštine.
Ali, šire gledano, Bahova cvetna terapija nije samo ,,uklanjanje” negativnih emocija i raspoloženja. To i zapravo nije uklanjanje. Ništa mi ne trebamo i ne možemo ukloniti što je zapravo naše. Kažu, ali to nisam ja. Nije tačno, sve je naše, ali nećemo da prihvatimo i prevedemo na drugu stranu klackalice. Mržnja-ljubav. Strah-hrabrost. Poniženost i nemoć-lična moć. I dobro i manje dobro je naše. Emocija je loša samo kada je potisnuta. Kada tokom razgovora osvestimo emociju ili stanje, odgovarajućom esencijom je prevodimo u svoju suprotnost, drugu stranu klackalice. Prihvatamo nešto što smo do sada odbacivali i prevodimo iz neravnoteže u ravnotežu. I tako se otvaraju novi i dublji slojevi…
Jer dok nešto odbacujemo ono ostaje zatrpano, a naše je i želi vazduha. Sve što je zatrpano ima ogromnu razarujuću energiju dok ne ugleda svetlost. I tako razara dok ne nastane bolest ili dok ne ugleda svetlost osvešćivanja i prihvatanja.
To je upoznavanje sebe, sticanje uvida u sopstvene načine reagovanja – zašto reagujemo na odredjene situacije na odredjeni način, koji su koreni toga; zašto reagujemo na odredjene ljude, itd. Otkrivanje uzroka odredjenog emotivnog reagovanja koji su skriveni duboko u nama, u našem telu. A koji su naša najčešće potisnuta uverenja kao sećanja: da nikako ne smemo nešto da budemo ili nekako da se ponašamo. I mi to zatrpamo i postanemo nešto drugo. A duša i prava priroda uvek hoće napolje.
Krećemo od problema zbog koga se klijent javio, čistimo površni sloj, a zatim idemo sve dublje i dublje, onoliko koliko smo spremni na promenu. Slojevi skrivenih i zatrpanih emocija i stanja se otvaraju sloj po sloj kao glavica luka, dok ne dodjemo do svoje suštine, onoga što mi zaista jesmo. Naš jedini zadatak u ovom životu je da budemo ono što zaista jesmo bez straha i osećanja krivice. I da preuzmemo odgovornost za sebe i ono kako se osećamo.
Trajanje: sat vremena