Narcisi i njihova deca

Narcis se detetu divi ili ga omalovažava ili kažnjava. On ne može da voli na način koji je zdrav.

I to dete oseća u svom telu. Takva deca su pod konstantnim pritiskom i ne podnose divljenje jer im stvara osećaj nelagode- zato što je preterano i neprirodno, deca to osećaju. Omalovažavanje ih boli i ponižava.

Dete ne oseća da je prihvaćeno, dakle ne oseća mir pored takvog roditelja, ne oseća se bezbedno da bude prirodno i spontano, da razvija svoje talente, već je stalno pod pritiskom preteranog i neprirodnog divljenja kojim roditelj šalje sledeću poruku: ,,Samo tako nastavi i nemoj da prestaneš nikada“. Dete je stoga i pod pritiskom grandioznih očekivanja koji najčešće i nisu po meri snaga, dete je pod pritiskom straha od poniženja ili bilo koje vrste omalovažavanja.

Deca su samo instrument narcisa. Ona nikada u srcu ne osećaju smiraj ljubavi, nego se osećaju kao instrument za zadovoljavanje nečijih izopačenih i nedovršenih potreba. Osečaju se kao da neko igra ping-pong sa njima koji ide od preteranog divljenja do kažnjavanja, cinizma i omalovažavanja. Pohvala nikada nije upućena iz ljubavi nego iz narcističkog divljenja i grandioznosti i to strašno opterećuje. Pohvala nije u vidu podrške-tu sam za tebe, pohvala je ovde čisto uslovljavanje gde se detetu prećutno šalje poruka-voleću dokle god si takva/takav. Dete je zapravo produžena ruka narcisa i njegovih potreba.

Potrebe narcisa i motivacija su da se hvali detetom, da se pokaže u društvu kao dobar roditelj; time čini da se dete najnesvesnije oseća jako čudno jer tu ljubavi nema, što stvara nelagodu, ali sa druge strane teško može da dešifruje osećaj koji je sve samo nije ljubav. Zbunjenost, strah, nesigurnost. Pritisak, gadjenje, strah i osećaj odbačenosti koji je vrlo teško objektivno dokazati imajući u vidu tolike pohvale!

U ti pohvalama kako rekoh nema ni trunke ljubavi niti podrške, samo tihi strah kod deteta da čak ako ne ispuni sve to-neće postojati uopšte za roditelja, tu se javlja i strah od smrti, bolesti. Ako ne održi pijedestal savršenstva na kome narcistički roditelj toliko insistira!

Dete narcisa ne sme da pokazuje svoje emocije niti osećaje.Pogotovu ,,negativne“. Narcistički roditelj to ne dozvoljava jer to ruši njegovi grandioznu sliku ali i grandioznost kojom želi da je najbolji i uvek u pravu. To bi bilo onda ogledalo njegovih emocija i njegove neobrađene traume i neuspeha. Čista projekcija. Pokazivanje negativnih emocija u koji je uključen i eksplozivni bes je privilegija samo narcisa, samo on ima ekskluzivno pravo na to. Zato se često tu javlja kod dece jako potisnute ljutnja i bes koji se pretvara čak ponekad i u intenzivne telesne simptome. Osim ljutnje, dete potiskuje i tugu, jer sve to nije dozvoljeno. Tokom godina to dovodi do ozbiljne anksioznosti i čitavog spektra strahova, do straha od bolesti koji je često signal straha od odvajanja ili oslobadjanja deteta.