Čemu je služilo sve ovo? Između ostalog da bih spoznala i naučila šta znači zlo. Ja nisam verovala da zlo postoji. Čitala sam o zlim vešticama, maćehama koje su kinjile pastorke; čitala sam o Modrobradom o muškarcu sa modrom bradom, o Koščeju Besmrtnom; učila o ratovima, o Hitleru. ….Ali nekako me je uvek više nosila činjenica da je dobro pobedilo nakon teške borbe. I ta činjenica da će dobro pobediti nosila me je, nosila toliko, da sam jednostavno zanemarivala tu borbu koja je bila izmedju. Tu ogromnu i iscrpljujuću borbu dobra i zla, doslovno, nepravednu borbu sa mnogo žrtava ljudskih, emocionalnih, borbu sa mnogo patnje….

Nekako sam znala, ali ne i spoznala zlo. Jer je bilo mnogo zabašureno onim dobrim, barem kod mene. Uvek mi je bio važan ishod, ta pobeda dobrog. Ali bez da prođete zlo, vi ne možete spoznati šta je istinski to. Nažalost tako mislim i tako jeste.

Čemu je služilo sve ovo?

Da tačno znam i osećam šta je zlo i da se od njega adekvatno branim . To ne znači da sam u stalnoj odbrani, napadu i strahu, to samo znači da filigranski jasno umem da to prepoznam i da se od istog odbranim i pobegnem na vreme. Podignem kapiju visoko. Betoniram. Armiram. Da mu ne dam da uzme maha i da me obuzme. Da me obuzme i da mi oduzme radost i ljubav. A ZLO se lepi na to. Malo po malo, lagano s leđa oduzima nam energiju i svu radost i ljubav i poverenje koje ste imali, pod maskom dobročinstva.Nekada je dobro jer nas niveliše, mene je bar to zlo iznivelisalo na pravu meru sagledavanja stvari. Da više ne gledam svet i ljude ružičastim naočarima, da na prošlost i neke ljubavi ne gledam sa nostalgijom i setom već sa radikalnim prihvatanjem da je bilo jako loše a ne nedovoljno dobro, i da nije sve do mene, da nisam kriva, da postoji nešto što me je prevazilazilo u tome da vidim sebe i osobu pored sebe pravim očima-a to je zlo. Zlo obmanjuje. Iako sam osećala da trnem, da počinjem da se tresem, da ruminiram, da mi je mozak prepun misli, da se polako ledim… a to je sve traumatski odgovor ….Da plačem, da se usiljeno smejem, da ne bih,… a u stvari pristajem jer je obmana…Da mucam, da mi je krečana u mozgu, da biram reči, da sam počela da pušim, da sam izgubila inspiraciju, prijatelje….

Do jednom dok nisam sve to spoznala istinski i dubinski …Sad mogu da ga osetim miljama okolo. Osećam laž, osećam je dok još nije ni izgovorena. Laž u postojanju, u nameri, u pogledu. U dolasku, u poseti, u pozivu, u nameri, u nameri, u nameri. Osećam je, ne znam kako, ali je OSEĆAM. Osećam nelagodu u nečijem prisustvu, kad me ubedjuje, kad mi laska, kad me lažno voli, kad lažno brine, kada traži moju pažnju igranjem uloge žrtve koja iscrpljuje. Kada preti kroz zube da niko ne vidi, kada ne razume i ne prihvata moje NE I NE ŽELIM, kada mi izvrće reči, kada mi ne daje opcije , kada me izludi pa govori da sam luda…Kada me nagrađuje kao kucu samo kada sam dobra i divna, kada sam poslušna, kada sam fikus koji čeka da bude zaliven ali pri tome mora da bude jako strpljiv i trpeljiv u tom čekanju. I ne traži ništa sem tih povremenih ,,nagrada”. Kada me daviš a vidiš da više ne mogu, kada misliš samo na sebe i samo na sebi i kada misliš na mene ti misliš na sebe, kako da budeš veliki i nezamenljiv. Kada me kontrolišeš suptilno sve to osećam, kada si pasivno agresivan jer sam ti postavila granice…

Sve to osećam i nepogrešivo osećam sve što je nečisto sve nečiste sile osećam oko sebe i zato poručujem: ne možete me slagati ne možete mi ništa jer ja sam spoznala zlo. I ne plašim ga se jer znam kako sa sobom i sa tobom tada. E zato mi je služilo zlo.

Da osetim to Sunce u SEBI. Da se oslobodim grča, dodvoravanja, pokušaja da te umilostivim posavetujem, pomognem-jer istinski zlu to ne treba; istinskom zlu ne treba pomoć, pomoć je potrebna onom ko trpi zlo, da ga spozna i dozna kako sa tim. Jačanjem sebe u svakom smislu. Mirom dubokim mirom. I molitvom, dubokom molitvom i slogom.

Za to mi je služilo zlo. Da spoznam kako da ga se više nikada ne plašim. Jer mu ne dam blizu. Jer sam ga osvestila, osvetlila u sebi to sećanje na zlo. Dokle je sveta i veka u ime oca i sina i svetoga Duha. Amin.Zbogom.

Da, osećala sam ja to i pre u telu tu uznemirenost koju sam poništavala govorila da je problem u meni da ja treba da prihvatim!!! Šta? Samo sebe! Zlo? Ti pored vas pored kojih ste se osećali uznemireno ubedili su vas da je problem u vama a vaš jedini problem je bio što ste poništavali sebe svoju intuiciju i svoje osećaje! Što ste poništavali svoje sećanje na zlo, što vam je to nekad bio otac, majka, muž neko blizak neko kome bi po prirodi stvari trebalo verovati. Ali od sada verujte samo sebi!

Telo naše sve zna i ako je uznemireno jedino što treba da prihvata jeste da to sve što su mu govorili nije istina! Da prihvati da nije istina da je bilo „ružno“, sebično, histerično…Da sve to nije istina! To na šta se telo uznemirava jeste bol kojom su me etiketirali i manipulirali i koja se ponavlja!

Ali vi ste poverovali i dozvolili ste zlu da ovlada zato što vas je ubedilo, a to je bio neko vaš blizak, željan kontrole i dominacije.

Ko je sve to govorio vama! E pa nije tako! Zaslužujete lepe reči, podršku, zaslužujete ljubav! A to je lep osećaj, to nije uznemirenost, bes i očaj!

VoLI VAS VAŠA NM