Ubi nas lažna moralnost

,,Ove slike su postale iz života, patnje i radosti predaka i hoće natrag u život i kao doživljaj i kao delo. Ali zbog svoje suprotnosti u odnosu na svest ne mogu biti neposredno privedene u naš svet već se mora naći put koji posreduje između svesne i nesvesne realnosti.“
(K. G. Jung)

Uzmimo kao primer ženu koja bi prevarila muža koga zaista voli jer u njenoj prirodi nije da bude monogamna. Da li ona treba da uguši svoju prirodu ili? Šta? Da nadje uzrok tome svakako i da to razume i zaleči. Ali šta ako je ona jednostavno takva? Da ne ulazi u brak? Da saopšti iskreno odmah na početku? Iako misli da će je to ,,proći“, sve je isto.

Šta biste rekli o nečijim čudnim hobijima, fetišima, seksualnim stremljenjima i navikama? Ako nikome ne smetaju i ne predstavljaju nikakvo krivično delo?

Deseti energetski centar koji se nalazi duboko pod zemljom. Prihvatiti i ujediniti sve svoje boli, svoje najmračnije delove… U jednu jedinstvenu celinu, prihvatiti sve svoje delove kakvi god da su. Živeti bez osećanja krivice, svesno se osloboditi krivice zbog svega onoga što postoji u nama svesno ili nesvesno, bez obzira šta okolina i ljudi mislili o tome. Ujediniti suprotnosti, jer to je svest.

Da li, na primer, nečije navike i sklonosti, koje okolina ne odobrava (pri tome, sve što žustro odbacujete kod drugih predstavlja vaš ,,tamni” deo), i pritom baš nikoga ne povređuju niti predstavljaju krivično delo, dakle, da li nečije sklonosti mogu da ograniče tu osobu kad je reč o njenoj duhovnosti? Ili je sprečavaju da se ostvari u ulozi roditelja, sportiste ili bilo čega što želi i voli? Svi smo mi spoj suprotnosti i dokle god te suprotnosti ne ujedinimo u jedno imaćemo osećanje krivice zbog nekih delova koje nismo kod sebe prihvatili… I živećemo sa osećanjem krivice jer nismo dovoljno dobri… Po čijoj meri? Po nekim nametnutim standardima za koje ne znamo ni odakle nam zapravo.

Šta je moralnost? Da li je moralnost nešto što nam je nametnuto ili je to nešto s čim smo rođeni ili je to deo kolektivnog nesvesnog ili je to naš urođeni instinkt kao i ostali instinkti?

Prvo definišite šta je to što vas ograničava da prihvatite sve što je u vama. To bi bilo najmoralnije. Svi smo deo kolektiva koji traži isto toliko slobode koliko i uvažavanja i ,,kulture”. Ubiše nas lažni standardi i lažna moralnost a nikada više nije bilo nemorala.

Najgora je ona lažna moralnost. Takve je mnogo. Tu je senka vrlo gusta. Tu sve pršti od potisnutosti koja se pretvori onda u zaista agresivnost, mržnju i izopačenost. Čuvajte se toga. Potisnute agresivnosti, seksualnosti jer to kad tad iskipi. Osvestite, budite iskreni prema sebi, nije ništa strašno samo kada smo spremni da uđemo u sebe. I zapitamo se zašto mi se ovo javlja, kada se javlja. I kada smo spremni nađemo ZDRAVIJI NAČIN da zadovoljimo neku svoju potrebu.
Uvek postoji način koji je zdraviji. Uvek postoji način. Zato o ovome i pišem. I o ženi o kojoj ćete pročitati u produžetku i za nju postoji zdraviji način. Važno je samo ne odbacivati a priori i ne osuđivati a priori. Jer sve te različite sklonosti proizvod su neke boli, stida, srama pređašnjeg, poniženja, neispunjenih želja i potreba. A za to je potrebno vremena i razumevanja.

Strah od mišljenja drugih? Strah od samog sebe i svojih životinjskih instikata i nagona? Strah od kazne? Osećanje krivice, što smo nekakvi što nismo po meri?

Svesno oslobađanje od osećanja NEADEKVATNE krivice je vežba. Kriva sam što postojim. Kad je reč o podsvesnom, radi se o dubokom i potpunom prihvatanju sebe i svih svojih delova, kakvi god oni bili. Jer samo tada ćete biti vrhunski u onome što ste zaista vi. Tada ćete živeti ono što ste vi zapravo. Ne vredi biti vrhunski pisac ili govornik ili učitelj… kako ćete, zaboga, podučavati ili čemu ćete učiti druge ljude, ako sebe niste naučili da budete slobodni? Ako imate potisnutih i neprihvaćenih delova, ako ste vrhunski lekar, i to volite, ali volite npr. i da gajite guštere i to vam je velika strast koju ne upražnjavate jer zaboga, šta će kolege reći? Ili ste divna majka ali obožavate burlesku ples ili ples oko šipke i to ne upražnjavate jer… zaboga!? Ili radite u javnoj upravi ali pri tome obožavate i da pevate i da pišete, i izvrsni ste u tome, želite da napravite blog i bavite se jogom i energoterapijom, ali to su samo vaše fiks-ideje? Sve ste to vi i vaši delovi koje treba pomiriti, ostvarujući tako celovitost bića.

Bila mi je klijentkinja koja je dolazila jer ju je strašno uzbuđivalo da vodi ljubav sa muškarcima koje ona poželi i koji nju žele, naravno. Rekli biste, to je normalno. Sve bi to bilo „normalno“, međutim nju je zapravo najviše uzbuđivalo da joj ostavljaju novac nakon tog čina. Dakle, žena je bila dobrostojeća, pare joj nisu bile potrebne, ali ju je to uzbuđivalo. Nikome nije činila štetu, oni su to prihvatali. Pri tome je reč o intelektualki, izuzetno pametnoj osobi, koja je dobar prijatelj, sestra, ćerka…Ali ona nikako nije mogla da se odupre tom svom obrascu….

Inače, da čudo bude veće, ona svoj novac koji stiče na ovaj način daje isključivo u dobrotvorne svrhe- jer joj ne treba. Nju uzbuđuje samo taj čin.
Šta biste rekli na ovo?

Šta raditi u ovoj situaciji? Pustiti ženu da ide protiv sebe ili je „lečiti“ od ove „navike“ ? Šta je zapravo uzrok ovoga? Verovatno neko sećanje, trauma, nešto što vuče korene i iz nekog prošlog života, možda je bila prostitutka, možda se ona time sveti nekome… možemo ovako još dugo nabrajati moguće uzroke. Prvi korak pri suočavanju sa tom situacijom jeste prihvatanje takvog stanja, dakle, svest o tome da nikoga ne ugrožavamo. A zatim videti šta se krije iza te potrebe. Koje sećanje, koja frustracija koja je davno ostala nezadovoljena se krije iza takvih postupaka. I šta i koga zapravo ona zadovoljava time. Ali svakako, prva stvar je NE ODBACIVATI, NE OPIRATI SE jer onda pravimo vulkan koji čeka erupciju. Sabijenu energiju koja će izaći na neki drugi neprikladniji način ili će otići u bolest, fizičku ili psihičku. Sve što nije integrisano, sve čemu nije nađeno mesto, vodi u bolest baš tu gde je blokada. I u još veću izopačenost.

Trauma traži ljubav a ne odbacivanje.

Mislim da svima treba na vreme pokazati da postoji crno i belo i čitav spektar boja. Razlučiti jasno što je dobro a šta zlo, i da nešto što se odbacuje ili osudjuje je možda samo drugačije, možda posledica bola ili nerazrešene traume. I da vredi promisliti, pomoći, razumeti, pre nego odbaciti. To će najviše pomoći ovom svetu. Ujedinjenje, razumevanje suprotnosti. To nas može izlečiti pa i pomoći tim i takvim ljudima da i oni pronađu put.

Svakako, ujedinite sve delove sebe, ma koliko oni bili nekima drugima bizarni, ali dokle god ne nanosite štetu drugom, sve je u redu.
Ta Wiracocha, prostor srebra, osmi energetski centar gde je ujedinjeno sve. Sve suprotnosti, sve je ok, sve je u redu. Taj kosmički čovek koji ZNA jer oseća, jer ga vodi intuicija, jer voli, jednostavno voli. Kada se to jezgro zemlje spoji sa prostorom srebra iznad glave, i sve to prošlo kroz srce, mi smo probuđeni kao civilizacija. Da znamo i da razumemo i da volimo.Da smo i jednina i množina.
„I want to ride my bicycle, I want to ride my bike,
I want to ride my bicycle, I want to ride where I like.“ Freddie Mercury