Zašto beše nestašica lorazepama?

Zašto je bila ,,nestašica“ lorazepama?

Sa stanovišta kolektivne svesti. Simbolika. Poruka.

Čujem, nema lorazepama.

Jer nam je potrebno oslobadjanje koje nam lek neće doneti. Potrebna nam je de- presija od presije ili pritiska.

Lorazepam je simbolički uzet kao asocijacija jer je zaista letos bila nestašica.

Depresivno stanje je simbolično rečeno kada dugo živimo po inerciji, a nismo ni svesni da mnogo toga što živimo nismo mi već nam je to nametnuto.

Kako sad doznati i napraviti tu jasnu razliku? Najindikativniji signal je anksiozno-depresivno stanje. Anksioznost –strah, sve ono što smo potisnuli, i depresija De- pression, nešto što traži otpuštanje pritiska. Osećate da nešto nije u redu, da vas sve steže, da ne možete dalje ni makac, osećate nenormalnu tugu, bezvoljnost, pritisak u grudima, a onda se opet popnete u glavu, zanemarite grudi, srce i kažete sebi, nije to nista, misli pozitivno. Ili uzmete telefon i nazovete nekoga i opet se popnete u glavu umesto da ostanete u srcu, dobro se isplačete ….što se napustili sebe. Zbog čega? To je ključno pitanje.

Tuga se skuplja u grudima od odbacivanja sebe i uslovljavanja ljubavi, a poklopac se spušta na teme glave i počinje da pritiska. Tuga narasta, probada nas u grudima, a poklopac kaže: ,,Ne smeš da budeš tužan, vidi, sve ti je ok, radiš, imaš posao, porodicu, a ti tako, još tuguješ!Nezahvalni stvore!“ Poklopac od toga da ne smemo da popustimo, odmorimo, da moramo da budemo nekakvi da bismo bili prihvaćeni. Ili da moramo da radimo ovako i onako da ne bismo umrli od gladi ili bili siromašni. Poklopac koji pritiska od straha od odbacivanja. Strah od siromaštva, odbacivanja, bolesti, kolektivni strahovi.

Krivica

Strah

Kazna

Osuda.

Od koga, od čega?

Kolektivna svest kod nas.

Kakav moram da budem? Kakvi ste vi, kakvim se pokazujete a što vam od toga istinski smeta, a ne možete da promenite niti drugimo to dozvoljavate?

Kome sudite? Najviše sebi. Pa onda i drugima.

Koga se plašite? Najviše sebe verujte mi i svog osobadjanja, Šta će se desiti ako …..Kažem, uradim, otpustim, pobegnem, promenim.

Kada nismo u srcu sa sobom, zbog boli koju smo nekada proživeli, mi se popnemo gore. I postanemo mali profesor. Ne osećamo kako, nego mislimo, znamo kako. Mali professor zna odjednom kako treba da živi i da se ponaša.

Ali u jednom trenutku telo više ne može da nosi toliko fake ponašanja I života. Počinje da se buni od tolikog pritiska očekivanja, straha, krivice, stida. U vidu napetosti, umora, trazi DE PRITISAK. DE PRESIJU. I oslobodjanje, otvaranje tog poklopca. Ali da bi taj pritisak istinski popustio, mi moramo da isplačemo svu tu tugu jer smo predugo odbacivali sebe. Mi moramo da se olakšamo, da saznamo gde smo i što smo žurili, ko nas je bičevao da radimo sve to. Pa bičevao nas je strah, strah, strah. Od koga čega? Glasovi armije preplašenih predaka koji su na ovom tlu preživeli glad, siromaštvo, ratove i dok se sve to tako trese ispod nas mi jurimo nesvesni sebe kroz život. I stigne nas depresivno stanje, anksiozno stanje…I pritiska, sve te emocije koje smo potisnuli na tom putu moranja, a bili smo sto puta ljuti-samo nije bezbedno biti ljut; bili smo tužni-ali koga briga; bili smo umorni-ali ,,mrzim tu reč”, kako reče jedna žena…Vučemo i dalje kao magarci, srce nam tuguje, duša traži, poklopac pritiska, telo gori od pritiska i uskomešanih emocija. Traži de presiju.

Ali bez lekova. Mi smo navikli na instant. Krknemo lek i dobro nam je. Malo sutra. Ostaješ na istom, radiš isto, jer lek nam pomaže da ne osvestimo šta i gde nas muči jer umrtvi i potpuno opusti mišiće i mi više nemamo stezanje ali smo ga opustili veštački, nesvesno.

Uzeli smo lek i neodgovorno prema sebi i svom životu smo nastavili dalje.

Zato je taj period zahtevao odgovornost. I ovaj period zahteva odgovornost prema sebi i svom telu. Osvešćivanje gde nas i zašto steže. Osvešćivanje, osvešćivanje.

Ali ovo nije instant. Traži predanost i disciplinu. Rad.

Nemam ništa protiv lekova. Nekada su više nego potrebni. Ali uz osvešćivanje.

Nećete dobiti pravdu u ovom životu ako se ponašate ,,ispravno“.

Pogotovu ako ta ,,ispravnost i čistota“ podrazumevaju potiskivanje adekvatnih emocija i potiskivanje svojih potreba i želja.

Ali ćete je zasigurno dobiti ako budete autentični, ako poštujete sebe i svoje emocije. I svoje granice.

Ćistota i ispravnost ne isključuje da oterate nekoga u tri lepe ili se dobro proderete. Nekada to jeste upravo proporcionalno nečijem bezobrazluku i bezobzirnosti. I VRLO JE ZDRAVO.

I tada ćete biti nagradjeni.

Unutrašnjim  mirom.

Da, i to je duhovnost.