Bahove kapi kao podrška u traumi

Bahove kapi kod trauma. Najdublji sloj

Zamislite glavicu luka. Bahova cvetna terapija posmatra čoveka kao glavicu luka, gde je svaki sloj koji dobijemo tokom života posledica naše adaptacije, a sve u cilju, najčešće, da bismo se osetili voljeno I prihvaćeno. I tako se mi oblikujemo sasvim nesvesno u nešto što, na kraju price nismo mi autentično. I dolazimo kod terapeuta sa onim što se vidi spolja kao neki simptomi umora, nervoze…I tako kreće rad skidanja slojeva. Tako vam ja ovde predstavljam  prvi i najdublji sloj rada kod trauma. Ovaj rad je dugotrajan i vrlo kompleksan, čak I multidisciplinaran I Bahove kapi su izvrsna podrška i pomoć. Detaljno o terapiji možete pročitati na stranici

https://nadamarkovic.com/bahove-kapi/

https://nadamarkovic.com/zasto-razgovor-sa-bahovim-prakticarom/

https://nadamarkovic.com/bahove-kapi-7-grupa-preparata/

Clematis. Kod trauma smo suočeni sa tim da zbog bola koji telo ne može da obradi, dešava se da ,,izadjemo” iz tela, da potpuno predjemo u mentalni deo I odamo se nekim sanjarenjima I nekoj realnosti za nas lepšoj i prihvatljivijoj u tom trenutku. Esencija omogućava lagano uzemljenje i lagano i diskretno ,,vraćanje u telo“ i suočavanje suptilno sa proživljenim onda kada smo spremni da to osvestimo i adekvatno obradimo.

Crab Apple. Traumatski dogadjaj nas ,,prlja“ sa svim što on nosi, a to je toksičan stid i osećaj da nam nešto fali i da sa nama nešto nije u redu, što zbog proživljenog (ako je u pitanju npr seksualno zlostavljanje, osećamo se posramljeno i ,,zaprljano“), što zbog raznih uverenja koje smo dobili o sebi a koji nisu istina o nama, mada smo ih usvojili kao istina. Da nismo doovljno dobri, da ne zaslužujemo ljubav, da nismo dostojni normalnog života, da sada sa nama nešto nije u redu zbog raznih nekada vrlo dramatičnih simotpma koje imamo…Esencija čisti ono što nije naše, što nismo zapravo mi a što nam je trauma donela, ali pre svega osećaj toksičnog stida.

Pine. Krivica. Da li sam ja kriva zbog onoga što mi se desilo? Da li je do mene? Da li sam mogla nečim da sprečim ovo? Da li sam mogla da budem bolja ili da sam bila drugačija i da sam drugačije reagovala to se možda ne bi ni desilo? Milion pitanja je posledica traumatskog iskustva, ali ono što je izvesno jeste da nas pre svega ostavlja u krivici i osećaju odgovornosti za dogadjaj koji nam se dogodio. Krivica je nešto što nikome ne treba, a posebno rekonvalescentima od traume, i nešto što jako blokira isceljenje, ali nešto što je neizostavni deo posttraumatskog iskustva.

Rock Rose. Ogroman panični strah, 4F odgovor je povezan sa ovom esencijom. Bori se ili beži ili smrzni se a ovaj poslednji vezan za umilostivljavanje agresora je najopskurniji i takodje je vezan za osećaj paničnog užasavajućeg straha od smrti. 4F odgovor cu objasniti u nekom drugom tekstu.

Cherry Plum. Strah od gubitka kontrole nad sobom je čest simptom posttraumatskog iskustva. To je strah koji toliko preplavi da imamo osećaj da ćemo uraditi nešto što nikako ne bismo želeli i posle toga bismo osećali jako kajanje. Posledica je potisnutih impulsa, agresivnih najčešće što je vrlo čest slučaj kod prežvljene dugotrajne ili kratkotrajne traume gde smo najčešćebili  vrlo nemoćni i bespomoćni da se izborimo, postavimo granice i pokažemo ljutnju jer je trauma sama po sebi iskustvo koje prevazilazi nas i naše odbrambene snage. Tako da to ostaje sve smrznuto u nama dok ne proključa u jednom trenutku ko grom iz vedra neba. Daje se u tretitanju flashbakova traumatskih kao i Rock Rose i sastavni je deo Rescue Remedy preparata za urgentne situacije

Aspen. Iracionalni strahovi koji nas muče nakon proživljene dugotrajne traume a to je onaj osećaj da opasnost vreba u zraku svakog trenutka. Da postoji opasnost stalna i da nikada nismo    sigurni. Ne znamo tačno čega se plašimo ali se plašimo i stalno se plašimo i stalno smo baždareni na neki nivo opreza koji jako muči i umara.

Star of Bethlehem. Esencija šoka. To su situacije kada ostanemo nemi, ne možemo da progovorimo od bola, kada se sve smrzne u nama ali ne kao strah (Rock Rose), nego kao šok i neverica.I tu se stvori kao neki inprint u našem telu koji na potpuno nesvesno stalno podseća na bol…Najčešće u grlu, ne možemo da pričamo, ne možemo ni da plačemo

Sweet Chestnut. Esencija duboke tuge i očaja.Daje se kod gubitaka, tragedija, onih stvari kojima bivamo razoreni tugom. Kada znamo da smo učinili sve i ponovo nismo uspeli. Ne vidimo izlaz.

Nastavak sledi….

Photo by Susan Wilkinson