Bahove kapi: Willow i Hornbeam-ozlojeđenost i prokrastinacija

Često smo umorni ali bez objektivnog razloga.
Ništa ne radimo, samo se vučemo sa noge na nogu i stalno mislimo o tome kako bi trebalo i šta bi trebalo da radimo.
A nikako da krenemo u tu akciju.
Ujutro se probudimo i ne možemo da ustanemo iz kreveta, odlažemo sve što se može odložiti. Sve nam je zanimljivije, baš nam je sad zanimljivo da izguglamo i situaciji u Papua Nova Gvineja ili koliko koštaju cipele, ali one prave obaveze, ono od čega realno zavisi kvalitet našeg života-odlažemo.
Kad kažem kvalitet života, mislim na zaista stvari koje mi nam itekako prijale i fizički i emotivno i na sve načine, u dugotrajnom, da ne kažem i finansijski :).
Odlažemo da započnemo novi posao, da učimo, da se bavimo sportom, itd.
I onda se jedno jutro probudimo …nešto nezadovoljni, besni, mrzovoljni, umorni iznad svega …a spavali smo 15 sati i nikako da ustanemo iz kreveta.
Njeno veličanstvo esencija Hornbeam.
Baš za ovo što sam napisala-PROKRASTINACIJA-ODLAGANJE.
Odlažemo iz ranih razloga, odlažemo iz potpuno nesvesnih razloga, potrajalo bih kada bih pisala o tome…ali odlažemo.
I Hornbeam nam pomaže da konačno udjemo u akciju bez odlaganja.I da budemo dosledniji.
EUREKA!!!
Kakvo olakšanje kad uđemo u akciju. Nismo više umorni, odjednom smo nešto puni elana…I ponosni na sebe, jako ponosni na sebe jer smo uspeli da se izvučemo iz pošasti zvane PROKRASTRINACIJA!
I malo po malo zrno po zrno, ostvarujemo svoje snove i ciljeve. Živimo život koji zaslužujemo…

Bahova esencija WILLOW:

Ljuti ste, razočarani svi su vam krivi, život nije onakav kakvim ste ga zamišljali, doživeli ste mnogo nepravde?
A možda je ipak do nas.
Esencija Willow:
Za prihvatanje odgovornosti za to:
-kako se osećamo,
-kako živimo,
-koliko su nam lagani i harmonični odnosi.
Za prihvatanje života i dobrog i lošeg. Ni gordi ni razočarani. Samo zahvalni i odgovorni. Jer uvek možemo nešto da uradimo. Ako ne možemo, onda možemo barem da prihvatimo i krenemo dalje.

Ne, nisu drugi odgovorni, ni mama, ni tata, ni šef što nas je ,,iznervirao”. Mnogo toga je do nas i do naše sposobnosti da prihvatimo odgovornost za sopstveno reagovanje, misli i aktivnosti u toku dana. I umesto da ždroncamo i zvocamo, da su nam svi drugi krivi, napravimo predah i zapitajmo se:
,,Šta je mogu da učinim u ovom trenutku da bih se bolje osećala? Šta da uradim, kažem, pokažem, napravim? Kako ovo da iskominiciram? Možda samo treba sebi da dam vremena, nežnosti i odmora?”

Nisi bespomoćna, nisi bespomoćna, čak i kad se osećaš na ivici snage i emotivno i fizički možeš da se sakriješ, možeš da odmoriš da se skupiš da se prikupiš…i kreneš dalje…Da,tu su deca, tu su svi, ali ti si centar…
Budi važna sama sebi, uvek imaš izbor. Zapamti:
Da li ćeš se sažaljevati ili uraditi nešto?
Samosažaljenje nikada nije opcija.
Podrška stiže kada je prvo damo sami sebi. Jer smo se oslobodili samosažaljenja i razočarenja, očistili posudu i otvorili se za podršku, za ljubav.
A ta posuda je vaše srce. Puno razočarenja i osećaja nepravde nanesene…Nije opcija.
Znate vi to.
Zahvalna sam.
Zahvalna sam.
Zahvalna sam.
Za sve što imam i nemam a doći će.
Jer sam zahvalna i zadovoljna sada.
Jer ja to mogu.
Da preuzmem odgovornost i za svoj umor -da se odmorim, da odvojim vreme za sebe. Da dam nešto sama sebi.
Mogu i da tražim ono što mi treba. I to je veština.
Mogu da iskomunicira JASNO sa svojim bližnjima ono u čemu vidim problem.
Ako ne mogu da iskomuniciram, jer nije svako za komunikaciju, možda ne čuju… prihvatim i idem dalje.
Odgovornost je proceniti i ko će vas čuti a koga treba da izbegavate u širokom luku.
Ne mogu vam čitati misli.
Možda vas neće razumeti ali vaše je da kažete.
Reci, traži, jasno i otvoreno kao odrasla osoba.
Ne moli-nisi dete
Ne zapovedaj-nisi diktator.
Ne ždroncaj-oteraćeš sve oko sebe.
To je prihvatanje odgovornosti.
Komunikacija sa sobom i svima oko sebe. Jasna i glasna.
Veliki ste, niste više mali da plačete i kukate.
Esencija Willow – prihvatanje odgovornosti nasuprot razočarenja i ozlojedjenosti.

Autor: Nada Marković