Kako znam da energetski centri postoje

O energetskim centrima se znalo u mnooogo starijim civilizacijama koju je smenila ova naša savremena sa svojim vidjenjem stvari, ali evo mog ,,prostog vidjenja”: Dakle,

KAKO ZNAM DA ENERGETSKI CENTRI POSTOJE?

Ja sam lekar. Izučila sam fiziologiju, anatomiju, patologiju, farmakologiju, internu medicinu, i šta sve još ne. Sa prosekom 9,94.

I nakon svega ovoga kažem. Našom fiziologijom upravlja energija.Kroz energetske centre koji se nalaze u pojednim delovima našeg tela.

Kako to mogu da tvrdim da našom fiziologijom upravlja energija? Pa šta drugo upravlja procesom – a to je fiziologija, nego energija? A? Šta pokreće Vas? Šta čini da cvet cveta, pčela zuji, vetar huji nego energija?

Energija je u telu ,,grupisana“, tako da kažem, u energetske centre i meridijane. Energetski centri su izvorišta, meridijani su tokovi. To je analogno i prostorno se podudara sa nervnim spletovima u našem telu koji imaju elektromagnetno polje. Od nervnih spletova i centara polaze nervi. Od srca polaze krvni sudovi. Tako i od energetskih centara polaze meridijani.

Dakle energija upravlja našom fiziologijom, ona čini da krv struji, da nos curi, da smo gladni, siti, hladni, topli, veseli, tužni. Zdravi i bolesni. Sve to čini fizilogija. Na koji način? Procesima raznim. Ko reguliše te procese, to jest njima upravlja? Hormoni i transmiteri. Ko reguliše rad hormona? Hipofiza. U centru limbičkog sistema. Limbički sistem, kažu naučnici, centar emocija. A baš u tom centru centra emocija, na fizičkom nivou, je žlezda hipofiza koja reguliše rad svih hormona u telu. Baš svih. Tako ona utiče na celu fiziologiju.Na zdravlje i na bolest.

Hipofiza se nalazi u centru centra emocija, a to je limbički sistem. Sve naše emocije se odražavaju na hipofizu pa onda i sve druge endokrine žlezde u telu.

Šta su emocije? Energija u pokretu. Emocije su energija. Emocije su vibracija koja ima svoju frekvenciju. Svaka emocija ima svoju vibraciju. Dakle, rad naše hipofize, hormona i čitave fiziologije zavisi od energije u pokretu, e-motion, emocije. A naše emocije šta su?

Da, emocije su energija koja kao zapis stoji u našim energetskim centrima. Nasledjena, urodjena predispozicija. Za odredjene načine reagovanja-emocije. Naš cilj u ovom životu je da ih izbalansiramo. Zato nam služe iskustva ovoga života. Da dovedemo naše centre u balans.

Kako to znam?

Osećam.

Prvi centar-u dnu kičme. Kada sam uplašena svesno ili nesvesno, osećam da sam zgrčena dole. Sada sam osvestila i osećam. Ali mnogi nisu jer su nas učili drugačije. A ovo je jedina istina. Strah je u telu, dole u prvom energetskom centru. U predelu anusa, dna kičme, debelog creva. I zahvata i te organe.

Drugi centar-oko pupka. Centar osećanja krivice, kad je u disbalansu. Kako znam? Osećam. Čupanje jajnika, jer nikad nije dovoljno dobro. To tištanje jajnika kada imate stalni osećaj da niste dovoljno dobri i da vam sledi neka kazna zbog toga. I imala sam endometriozu zbog sledstvenog perfekcionizma koji je potekao iz osećanja krivice. Pošto nikada nisi dovoljno dobar, onda budeš perfektan ali na žalost, ni tada nisi dovoljno dobar.  Radom na drugom energetskom centru, uporno i dugo, cista se smanjivala. A za endometriozu kažu uzrok-nepoznat. I piše u udžbeniku ginekologije-sterilitet u 70 posto slučajeva.Ha ha. Sve je u emocijama ali neće da nam kažu.Imam i dete. Uh, da sam sve poverovala što piše i što su nas učili. I na čemu sam dobijala desetke.

Treći centar. Oko želuca. U disbalansu osećamo sram i stid da se pokažemo u svom svetlu. Pravom. Kada se stidimo da iskažemo sebe da se pokažemo onakvima kakvim zaista jesmo. Zbog raznih stvari. Ispašćemo glupi, ismejaće nas, ogovarati. Šta će reći mama tata itd. I tako dobijemo čir od stresa jer jedemo sami sebe. Ne smemo da se izrazimo, da kažemo, da se iskažemo, da sijamo. Već se povijamo. Do zemlje. Kažu Helicobacter pilori. Znam da će sad svi na mene drvlje i kamenje ali za mene je to izmišljotina. Ma nemam ja ništa protiv ove bakterijice, da me ne shvatite pogrešno. Samo pozivam da pre nego odemo da radimo taj test, pogledamo u sebe. Nije bakterija ta jedina koja VAS nagriza. Time prebacujemo odgovornost tj. oslobadjamo sebe odgovornosti. Nagrizamo sami sebe. Posledica čira je ono što se opšte naziva stres, ali to nije stres spolja nego naša nesposobnost da se zauzmemo za sebe. Da stanemo pravo i živimo i kažemo svoju istinu. Kako znam? Osetila sam sve na sebi.

Četvrti centar. U predelu grudi. Srčani centar. Centar svih centara. Centar prihvatanja sebe i drugih ljudi. U disbalansu nastaje nemilosrdno osudjivanje drugih, odbacivanje, nedostatk poverenja u ljude, cinizam. Odbacivanje drugih nastaje usled odbacivanja sebe. I zato uvek kada zbog nečega osudjujete druge, razmislite-da ne osudjujete prvo sami sebe jer to isto imate, ali ste potisnuli kao nedozvoljeno? Ako osudjujete nekoga da je sebičan, prvo se zapitajte da li zrno sebičnosti postoji u vama, ali vi nećete to da prihvatite.Sve što je ostalo odbačeno u srčanom centru, a naše je, to nam smeta kod drugih. I odbacujemo to jer odbacujemo to isto prvo kod sebe. Bolesti: autoimune. Bolesti odbacivanja sebe. To je etiologija. Nije nepoznata.Kako znam? Imala sam dijagnozu autoimune bolesti. Sjegrenov sindrom. Autoagresija jer nisi dovoljno dobar. Surovo odbacivanje sebe i svih svojih delova koji nisu po meri drugih. I nisu mi pomogli kortikosteroidi. Već rad na sebi. Duboko prihvatanje svih svojih delova. A ti drugi su unutrašnji glasovi nekih učiteljica, roditelja, itd. Nisu oni krivi. Želeli su najbolju verziju ne znajući da je svako svet za sebe.

Peti centar. Grleni. Ne možemo da kažemo svoju istinu kad je u disbalansu. Ili malo pričamo zamuckujemo ili previše ali ne govorimo svoju istinu. Ono što je naš autentičan glas. Naš unutrašnji glas. Mi svoje sopstvo, svoj treći centar izražavamo kroz peti centar. I to je srž energetske psihologije. Spoj tela i uma. Trećeg centra i petog. Da se izražavamo iz udobnosti tela, a ne obrnuto. Ne da telo reaguje na um, nego da balansiramo naše misli i govor kroz udobnost našeg tela. Misliimo i istovremeno osećamo telo. Govorimo i osećamo telo. I tek kada je udobno dok mislimo ili govorimo, to je naša istina.

Šesti centar. Izmedju očiju. Jasna Vizija. Kad je u disbalansu- podela na dobro i loše. A na širem planu sve je dobro. Kako znam. Tako što su me samo ,,loše“ stvari koje su mi se dogadjale navodile na najviše dobro. Na ovaj rad sve dublji i dublji. Zato što su me samo velika iskušenja činila boljom, zdravijom. Zato je sve dobro. Jer nam život nekada daje teže lekcije da bismo ušli u zdravlje i harmoniju. A mi to nismo znali već smo život osudjivali. Tako je i nikako.

Sedmi centar. Na vrhu glave.Duhovnosti. U disbalansu- konzervativnost, kontrola. Nemogućnost prepuštanja toku života. Kako znam da je baš tako? Osećala sam kao da me nešto pritiska na temenu. Oduvek. I ne da mi da probijem tu ljusku. Da otpustim kontrolu i strah. Da udahnem život kao ptiče kad probije ljusku koja ga steže. Oduvek sam pričala kako me nešto od gore pritiska. Sedmi centar, koji kaže da TREBA i MORA BAŠ TAKO. I mi živimo baš tako i to je tako jaka sila koja nas vuče. A život i prepuštanje njegovom toku je fenomenalna stvar kada je dokučimo. Kada postanemo svesni.

I još tri centra van tela. Jako bitna ali o njima drugi put.

I tako su emocije u našem telu kao zapisi, kao sećanja, kao naše traume zapisane energetski. Kako znam? Osećam. Kao što vidite. Ovo nije reklama. Da nije bilo energetske psihologije i svega onoga što ona obuhvata ja bih sada bila debela i dlakava žena (zbog kortikosteroida), verovatno na antidepresivima i sedativima, i sa terapijom za endometriozu koja se nikada ne završava. Ovako, osim što sam zdrava, ja sam osvešćena i sretna.

I tako ta energija zapisana u našim energetskim centrima i iskazana kroz emocije upravlja čitavom našom fiziologijom. I odredjuje zdravlje i bolest. I medicina ima svoje mesto. Da zaleči ali ne i da potpuno izleči. Da skloni fizički šta treba, da smanji veliki bol, ali pravo isceljenje je uvek u emocijama. Hvala i medicini ali hvala i energiji. Samo kažem. Savršeno uklapanje.

A imunitet? On je u četvrtom, srčanom centru. I kada prihvatimo sebe mi smo zdravi. Naš imunitet je tada perfektan. Nijedna bakterija i gljivica niti virus nam ne može nista. Kada smo svoji na svome. Nije to hladnoća, nije to sedenje na hladnom betonu. Nego prihvatanje svih svojih delova. Celovitost. To čini naš imunitet zdravim.

Kad vam doktor ali i pacijent kaže.

Grlim vas.

Autor: Nada Marković