Ako ste u okruženju narcisa, sigurno se često pitate:
- Zašto ne mogu da ostavim narcisa?
- Zašto mi toliko nedostaje?
- Da li je ovo trauma bond (traumatska vezanost)?
- Zašto se stalno vraćam?
Ovaj tekst odgovara na Vaša pitanja.
Zašto razum zna da treba otići, ali telo ne može?
Bilo da je roditelj, partner, prijatelj, osećate da je gotovo nemoguće. Da ste vezani. Čudno, ne znate kako ili zašto ali ste vezani.
Znate da Vam nije prijatno, da se mučite ali osećate da ne možete da odete.
Pomisao da odete ispunjava vas užasom, ma ne možete ni da mislite na to.
To nije strah, to je užas. To je strah od smrti. Nestajem, ne postojim više ako odem.
Trauma vezanosti nije ljubav
Neću ovde uporebljavati nikakve stručne izraze kojima se gađamo u poslednje vreme na sve strane.
Pokušaću da vam nacrtam kako izgleda ova vezanost.
Metafora poluotvorenih vrata
Zamislite da ste u polumračnoj sobi, veče se spušta, vi želite da se odmorite, ušli te tu da se odmorite. Ta polumračna soba je vaš život u ovom trenutku. Mrak nužno ne mora da znači ništa loše, mrak služi da biste pronašli svetlo, ali neka je sada asocijacija na mrak-potreba da budete malo sami i da se odmorite.
Vrata sobe su malo odškrinuta. Čujete govor, nekakav život, žamor, vidite svetlo. I isto tako osećate da vam to smeta. Iako se vidi svetlo i žamor, vama to smeta, želite da potpuno zatvorite vrata i da se konačno odmorite.
I vi tako ležite tu, smeta vam buka i žamor, ali nikako da ustanete i da zalupite vrata. Nikako.
Srce vam jako lupa, uznemireni ste, smeta vam, ali slika kako ustajete i zatvarate vrata vas ispunjava tolikim užasom da ipak ostajete sa poluotvorenim vratima.
Tu je malo svetla, malo vazduha, malo života, u stvari tek toliko da vas održava živim. Drugačije mislite da biste umrli bez to malo vazduha. Tako ste navikli. Sa malo života, sa malo vazduha, da dišete plitko da ne uznemiravate svojim prisustvom, ali ipak da ste tu. Tu ste a niste, Nevidljivi ste. I treba vam to malo vazduha i ne znate da može mnogo bolje, nemate pojma da možete da dobijete više i svetlosti ivazduha, ne znate za bolje. I pristajete i ostajete.
Život u modu preživljavanja
Narcis vam daje to malo da preživite. Dok vas to stalno preživljavanje ne dovede do iscrpljenosti i žive smrti. Život u modu preživljavanja strašno iscrpljuje, ai vi preživljavate jer se nikada ne osećate bezbedno. Ni sa njim ni bez njega. Sa njim se plašim jer dolazi i odlazi, bez njega je totalni užas i mrak.
Kako se gubi sopstveni identitet?
Jedno je sigurno i zapamtite to dobro. Vi ne vidite svetlo u vama jer su vam stalno gasili to svetlo u vama. Govorili su vam da niste baš dovoljno dobri, da ste prezahtevni, da ste neposlušni. Tako je vaše svetlo počelo da jenjava i da se plaši odbacivanja.
Ali to svetlo je još uvek u vama samo ako zalupite vrata i zaključate ih. I bacite ključ i u tom mraku pronađete to svetlo. Svetlo koje je u vama samo ako se odmaknete. Svetlo je samo u vama, u njima nema svetla, to je samo privid, fatamorgana koju šalju. A usred pustinje neljubavi, fatamorgana je zamka za koju se vezujemo.
Gde se zapravo nalazi svetlo?
Gde tražite ljubav? U sebi, samo u sebi. Prvo u sebi.
Zalupite vrata. Ostanite u mraku. Taj mrak su vam drugi napravili, ali morate naći svoje svetlo. Jer ono postoji.
Zato je teško otići. Ne možemo da se suočimo sa mrakom sa boli i postajemo zavisni.
Zavisnost je nemogućnost suočavanja sa boli.
Zavisnost ubija naš identitet zaboravljamo ko smo. Jedino mislimo na izvor naše povremene ,,sreće i blaženosti”.
Zato smognite snage, zalupite vrata. Tu vas čeka oslobađanje od vezanosti-zavisnosti. U mraku sopstvene boli promoliće se svetlost isceljenja. Jer ona je već bila u vama.
Ako želite da istražite više na temu narcisa, pogledajte i ove članke:
Narcis i trauma iz toksučnih odnosa
Kako se vežemo za narcisa iliti kako nas narcis veže za sebe?
Narcisi i njihova deca
Osećaš da znaš da treba da odeš, ali ne možeš?
Mnogi ljudi koji su bili u odnosu sa narcisom opisuju upravo ono o čemu govori ovaj tekst — razum zna da odnos nije zdrav, ali telo oseća paniku pri samoj pomisli na odlazak.
Kroz rad sa dr Nadom Marković moguće je da razumeš zašto nastaje traumatska vezanost, da vratiš osećaj unutrašnje sigurnosti i postepeno obnoviš sopstveni identitet.
Konsultacije su dostupne online.
Najčešće postavljena pitanja
-
Zato što odnos sa narcisom često stvara traumatsku vezanost. Osoba nije vezana samo emocijama već i obrascima koji nastaju nakon dugotrajnog psihološkog zlostavljanja i povremenog nagrađivanja pažnjom.
-
Vrlo često nije ljubav već emocionalna zavisnost. Kada se ljubav meša sa strahom, neizvesnošću i stalnim dokazivanjem sopstvene vrednosti, telo počinje da reaguje kao kod svake druge zavisnosti.
-
Traumatska vezanost nastaje kada se periodi ljubavi, pažnje i nežnosti smenjuju sa odbacivanjem, kritikovanjem ili zlostavljanjem. Mozak počinje da vezuje povremene trenutke „nagrade“ za osećaj opstanka.
-
Izbor preparata je uvek individualan, ali terapeuti često koriste:
- Walnut – za prekid starih obrazaca i lakše odvajanje
- Star of Bethlehem – za emocionalnu traumu
- Larch – za vraćanje samopouzdanja
- Pine – kada postoji osećaj krivice
- Cherry Plum – kod intenzivne unutrašnje napetosti i osećaja da ćemo izgubiti kontrolu
Napomena: *Bahove kapi nisu zamena za psihoterapiju, ali mogu biti veoma vredna podrška u procesu emocionalnog oporavka.
-
Ako sama pomisao na odlazak izaziva paničan strah, osećaj da bez te osobe ne postojiš ili da nećeš preživeti, moguće je da se ne radi o ljubavi već o traumatskoj vezanosti koja zahteva vreme i podršku da bi se razrešila.