Budite obični breee!!!

Ne, nije problem u obavezama.

Problem je što morate u svemu tome da budete savršeni.

I savršen roditelj i partner i zaposleni i ćerka i sin, i brat i sestra.

Olabavite, to je malo narcisoidno ili pak nesigurno.

Odlika nesigurnosti u sebe, što je opet široka tema ili narcisoidnosti.

Budite obični, normalni i prema sebi i prema svojoj deci, prijateljima, partnerima.

Skinite masku savršenosti.

Ne morate sve da je cakum pakum.

Lagani nered, opuštenost, oskudica, dezorganizacija su odlika normalnosti.

Pustite stid, blam.

Budite nežni, budite ranjivi, budite lagani, budite gentle to yourself.

Budite normalni bre.

Budite životni bre.

Budite obični bre.

Jer tada se najviše daje zapravo.

Daje se olakšanje sebi i drugim ljudima da budu ono što jesu.

Jedan ordinary life.

A nema veće blagodeti.

Gledajte zvezde, slušajte ptice ujutro.

Ne znam da li ste primetili ali ujutro, jako rano čuje se ptičice, a to je važnije da primetite od uzbune u glavi šta i kako trebam da uradim.

Hodajte bosi sa vetrom u kosi.

Zagrlite, smejte se od srca.

Umrljajte se. Nacrtajte sebi brkove. Kreveljite se.

Ma ne mora sve da se sija.

Lepo je i kad se vidi da neko živi tu.

Sijajte iznutra od sreće i ushićenja životnog.

A sudovi mogu i da sačekaju.

Evo dok ovo pišem sada, oko mene je totalni haos.

Ali ne hajem, jer je harmonija i ljubav u meni.

Da sam uzela da sređujem, odletela bi mi ova poruka i inspiracija.