Da, da, …istina je, zaslužili ste!

Dodju trenuci, dani, period u životu kada bez obzira na ,,vibraciju“ i šta i kako privlačite, dodju trenuci kad posle velikih borbi i velikih padova i znoja i krvi i suza i anksioznosti i užasa – važno je samo da niste ostali u razočarenju i očajanju; dodju trenuci kada, ma samo ako ste izašli iz svega toga, sa samo jednom rečju-poverenje, vera; dodju ti trenuci kada bez imalo očajanja, iako ste mislili da ste na ivici: bez imalo pesimizma, iako je izgledalo da sve nestaje; bez razočarenja-iako su vas kidali, lagali i terali da posumnjate u sebe; dodju trenuci kada bivate nagradjeni.

I bez obzira na to šta ste prošli, ako u vama postoji još tračak vere, nade i ljudskosti, vi bivate nagradjeni.

Dodju trenuci kada Bog kaže: dobro si sve ovo prošao/prošla.

Ne mrziš, ne kuneš, ne smeštaš.

Prošao si i opet voliš život.

E tada sledi nagrada. Nije ti lako. Ali ponovo ipak voliš život.

Dodju ti trenuci kada jednostavno znaš da si nagradjen.

Za tu izdržljivost, upornost, doslednost sebi i životu. Odgovornost.

I kada znaš, da koliko god da si polomljen, a jesi, došla ti je nagrada. Koja te bez obzira na svu obeshrabrenost nekada – ta nagrada je tvoja i nikada neće otići. I podržavate i daje snagu. I voli.

I kada se uplašiš od ponovnog poraza, vidiš da je tu.

Kaže, tu sam.

I tu je i opet je tu.

Jednostavno si zaslužio, zaslužila.

Neće nigde ta nagrada.

Neće, ne boj se.

Kod tebe je. Tvoja je.

Zaslužila si. Zaslužio si.

Jednostavno je tako.

Poveruj da jeste. Život je dobar. Život je tako tako dobar.