Niko ne zna bolje od vas…

Svi vi koji se osećate napušteno, poniženo, usamljeno. Tužno. Obeshrabreno.

Svi vi.

Niko vam verovatno nije rekao da je sa vama baš sve u redu.

Niko vam nije rekao da je neko morao da učini da se osećate tako.

Da je to sve od nedostatka prave ljubavi. Da je to sve od odbacivanja. Od ne- ljubavi. Ili je ljubav ili nije, nema izmedju.

Ne, niste krivi, nikako.

Ali zato srljate u pogrešne ruke jer ste toliko željni ljubavi

I željni ste da se oslobodite tih mučnih osećaja, te krivice, tog osećaja nedovoljnosti, tog srama. Željni ste da vas neko istinski pohvali, prigrli. Pomiluje. Bodri.

I zato hrlite u pogrešne ruke. Hrlite, polako. Može i drugačije.

E za to ste odgovorni.

Imate svoje ruke, svoje srce, svoje malo biće u sebi koje traži baš vas.

Nikoga drugog nego samo- vas.Da, baš vas.

Da ga se setite. Da ga prigrlite. Pohvalite. Podržite. Volite.

Niko to malo biće ne zna bolje od vas. Šta je sve prošlo i koliko tuge je duša osetila. Niko ne može to da zna bolje od vas.

I zato ne hrlite, ne brzajte, u druge ruke. To biće malo ima vas.

Vi najbolje znate kako.

I kada to naucite, tada se zaustavi vreme. I sve je u redu.

I tada, nadjete jos neke ruke ili one nadju vas.

U krajnjem, svejedno je, jer već imate te jedne. Sebe, svoje.

Bolje kad nas je više. Ali samo strpljivo. Strpljenje i poverenje su odraz ljubavi.Prema sebi i svom malom biću. Koje čeka da ga se setite.