Sve je dobro. SADA. SADA. SADA

Odjednom je zatvorila oči I isključila se potpuno iz vidokruga bilo kakve distrakcije I spolja i unutra. Shvatila je da to u šta je gledala, to o čemu je mislila, to ni gore ni dole, svi ti ljudi, poznanici, prijatelji, prolaznici, sve te reči, sastajanja ,rastajanja, sav taj život koji se dešavao spolja, mogao je biti i lep i ružan i zabavan i dosadan i napet i miran. Sve je zavisilo od tog pukog osećaja.

Shvatila je da mi nismo nista drugo nego osećaj; zatvorivši oči, dozvolila je sebi da vise nista ne vidi, da ne prolaze nikakve slike, ni proslost ni buducnost; zatvorivsi oci shvatila je da mi to sve sami sebi radimo, mi sami sebi stvaramo osećaje, svetove; shvatila je da je čarobnjak svojih osećaja, vizija i da u svakom trenu može biti jako jako dobro, samo ako tako izabere I odluči. Shvatila je da nista nije ni dobro ni lose, vec je takvo kakvo jeste; da su rastanci novi sastanci, da je kraj uvek početak; da je život sada I sada I sada I sada I da je jedino što imamo taj osećaj u grudima. Da mi jesmo samo taj puki osećaj, jer kad zastanete I zatvorite oči, imate samo osećaj. On može biti svakakav ali odluka je bila njena. Zatvorila je oči ponovo I shvatila da je sve zabluda, sve što vidimo I što čujemo, da je sve doživljaj, varijabla koja je zavisila od million promenljivih, ali vise nece biti tako. Postala je čarobnjak, gospodar sebe, kreator trenutka koji je stvarala izmenom misli i osećaja….

Udahnula je duboko, fokusirala se na telo, sve osecaje skupila u malu zlatnu lopticu koju je spustila kroz telo duboko u zemlju, veoma duboko, jos dublje. I što je dublje puštala i spuštala tu loptu, oslobadjanje je bilo sve veće. Što je bila uzemljenija, prisutnija, čvršća na Tom svetom tlu, bila je slobodnija u sebi, slobodna od emocija i sećanja koje su je vezivale.

Jer kako da živite život ako ste stalno tamo negde? Bila je sada, spustila je sve osećaje do samog jezgra zemlje, usredsredila svu pažnju jako duboko, na tu užarenu masu, koji je istovremeno osećala i u centru zemlje, ali i u svom srcu. I što je sve više te osećaje reciklirala u tom jezgru majke zemlje, osećala se sve laganije i slobodnije…

I odjednom, samo se pustila, kao balon helijumski mogla je da leti jer je bila usidrena, bezbedna a slobodna.

Podigla je svu tu novu energiju do svog srca, popunila prazninu koju je osećala u grudima, jer mi zapravo nikada nismo sami. Uvek smo podržani.

Bila je spokojna, u potpunom poverenju.

Lagana.

Sve je dobro. SADA.SADA.SADA.SADA.